ZAL objavlja pisma svojih podpornikov v trenutkih, ko je usoda arhivskega gradiva in arhiva še povsem negotova.
Arhivsko društvo Slovenije Pismo podpore
Zgodovinski inštitut Milka Kosa ZRC SAZU Pismo podpore
Zveza zgodovinskih društev Slovenije Pismo podpore
Oddelek za umetnostno zgodovino FF ULJ Pismo podpore
Podpiram vsa tri objavljena pisma podpore, ki opozarjajo na pomen arhivske dediščine na eni in nevzdržne razmere na drugi strani. Zlasti je potrebno pozvati ustanovitelja, naj resno in odgovorno pristopi k reševanju prostorskih problemov slovenskih arhivov, med katerimi po problematičnosti še zlasti izstopata oba največja regionalna arhiva, ZAL in PAM. Poziv je konkretno treba nasloviti na MK kot zastopnika države, da z MOL poišče način sodelovanja, dokler ne bo izvedena dokončna rešitev problema, MOL pa naj se z razumevanjem dotlej vzdrži prenagljenih radikalnih ukrepov zoper ZAL in njegovo gradivo.
Spoštovani kolegi v ZAL,
izražam polno podporo vašim prizadevanjem, da se reši prostorska problematika Zgodovinskega arhiva Ljubljana. Slovenstvo je utemeljeno s kulturo in v kulturi in arhivi smo varuhi in nosilci tega zavedanja. Zato je toliko bolj pomembno, da vsi odločevalci skrbno in z združenimi močmi najdejo ustrezno rešitev. Vzpodbuda ne sme nikoli biti grožnja in deložacija, temveč zavest o pomenu arhivskega gradiva. In kot je vodilnim v arhivu naložena skrb dobrega gospodarja, naj bo taka naložena tudi vodilnim na lokalni in državni ravni za Zgodovinski arhiv Ljubljana, za Porajinski arhiv Maribor, za Pokrajinski arhiv Koper, za Arhiv Republike Slovenije, pa tudi za Zgodovinski arhiv Celje, za Zgodovinski arhiv na Ptuju in za Pokrajinski arhiv v Novi Gorici.
Poštovane i drage kolegice i kolege iz Zgodovinskega arhiva Ljubljana,
sa zaprepaštenjem i nevjericom pratim što vam se događa. Situacija se na trenutke čini pomalo nestvarnom jer je nezamislivo da arhivu koji je netom proslavio svoj časni jubilej od 120 godina neprekinutoga rada i postojanja, prijeti ugroza od jednog stvaratelja gradiva kojega taj isti arhiv nadzire. Nevjerojatna je i sama pomisao da stvaratelji gradiva mogu ucjenjivati nadležne arhive jer im to omogućuje neka pravna nedorečenost iz prošlosti. U nadi da će nadležno ministarstvo regirati ispravno i brzo, da će bez odlaganja ponuditi dobro rješenje i opravdati svoju svrhu i značaj, srdačno vas pozdravljam.
Branka
Naj se ugrizne v jezik vsak, ko prvič omeni zgodovino, dediščino, tradicijo, identiteto… Misimo si, da smo kot civilizacija in demokracija na najvišji ravni, potem pa udarjajo v javnost tako škandalozne novice, da utegne ostati Zgodovinski arhiv Ljubljana dobesedno na cesti! Z vsemi kilometri gradiva, ki se že več kot stoletje hranijo in obdelujejo, z vsemi zaposlenimi v ljubljanski enoti in, da, očitno tudi z vsemi uporabniki, ki ne hodijo tja le profesionalno ali ljubiteljsko ali za hec raziskovati zgodovine, da, tudi onimi, ki dnevno iščejo gradivo, da si urejajo tekoče postopke v zvezi z objekti, šolanjem, sodnimi procesi… Mestna občina Ljubljana in Ministrstvo za kulturo morata najti rešitev, ki bo ustrezna, primerna in ne le kratkoročno gašenje trenutnih razmer.
Kao kolega, arhivist, djelatnik jedne arhivske ustanove koja prolazi isti pa i gori tretman već skoro tri desetljeća te kao čovjek koji cijeni kulturu i baštinu, apsolutno podržavam kolege u Ljubljani.
Haris Zaimović
JU Historijski arhiv Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Poštovane kolege, izražavam svoju apsolutnu podršku Vašoj ‘borbi za arhiv’. Iskreno očekujem da će prevladati razum i da se ova respektabilna ustanova neće prepustiti tek tako, te Vam šaljem srdačne pozdrave.
Drage i poštovane kolege iz Zgodovinskog arhiva Ljubljana, u ime Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti i u svoje ime, izražavam ogorčenje i zabrinutost zbog najave iseljenja koju vam je uputila gradska vlast. Direktor ZAL-a, mag. Mitja Sadek, u izjavi za medije ubedljivo je objasnio težinu situacije – ugroženo je veliko istorijsko blago čija starost seže u XIV vek i onemogućen rad sa istraživačima i korisnicima usluga Arhiva. Nerazumno je da osnivač ove važne ustanove dovodi u pitanje njeno postojanje jer je prinudno iseljava iz zgrade u kojoj se Arhiv nalazi od 1898. i ne nudi novi, odgovarajući prostor. Ono što ohrabruje je solidarnost koju dobijate od kolega iz cele bivše Jugoslavije. Uz iskrenu podršku i pozdrave, dr Ivana B. Spasović, ASANU Beograd
Dragi prijatelji ,
reagujem u svoje i u ime Udruženja Rok muzej. Vest o iseljavanju Zgodovinskog arhiva u Ljubljani me je veoma iznenadila i rastužila s obzirom da naša organizacija već šest godina bezuspešno pokušava da ukaže na važnost čuvanja rok istorije i nađe krov nad glavom. Time je neverica veća jer sam slovenački sistem i odnos prema kulturi uvek smatrao kao napredan i za ugled. Nadam se da će za ovaj slučaj biti pronađeno adekvatno rešenje, jer, ako je ovakav odnos prema tako dragocenoj građi, čemu onda muzej popularne kulture može da se nada.
Miroslav Cvetković član grupe Bajaga i Instruktori
A ni žalostno, da je potrebno za nekaj, kar bi moralo biti samoumevno, pisati pisma podpore? V kakšni državi živimo, da mora institucija, ki že 122 zbira in hrani gradivo, ki je namenjeno uporabi čisto vsem, pod mus iskati nove prostore in novo streho nad glavo? Kje so zdaj vsi, ki imajo vedno polna usta kulture in pomembnosti poznavanja zgodovine ter pridigajo o pomembnosti lažje dostopnosti do arhivskega gradiva? Takšen odnos do naše dediščine ni samo žalosten, je tragičen. Morda se odgovorni tega niti ne zavedajo, morda pa jim je zgolj vseeno? Ne vem. Me je pa sram, da živim v državi, ki takšno nonšalanco dopušča in celo omogoča. Čeprav čisto zares ne verjamem, vseeno upam, da se situacija vendarle reši v prid ZAL in da bo vsaj enkrat nad pohlepom prevladal zdrav razum.
Samo Roš, knjižničar
Dragi kolege,
u ime ICARUS-a i ICARUS Hrvatska i u svoje osobno, želim vam pružiti podršku u ovoj situaciji kojoj smo posljednjih desetljeća svjedočili puno puta u različitim državama diljem Europe. Arhivi su jedinstveni i nezamjenjivi, što nažalost puno puta bude javno osviješteno kada nestanu.
Opća deklaracija o arhivima koju je donijela, ICA, a usvojila 2011. i Generalna skupština UNESCO-a prepoznaje odgovornost svih uupravljanju i zaštiti arhivskoga gradiva. Građani, javna uprava, arhivisti, informacijski stručnjaci….gdje su svi kada treba djelovati?
Doc. dr. sc. Vlatka Lemić, arhivska savjetnica
Podržavam napore kolega iz Arhiva Ljubljana da sačuvaju prostor koji koriste. Ovakvi napadi na arhive su još jedan dokaz slabosti onih koji bi trebali da pomažu arhive. Uz vas su kolege iz Srbije. Pozdrav Milan jakšić
Poštovni kolege,
suosjećam s Vašom situacijom, naročito zato što se upravo to dogodilo Državnom arhivu u Bjelovaru. Prije 10 godina izvlašteni smo iz nekretnina koje su bile u našem vlasništvu i do danas nismo riješili problem trajnog smještaja gradiva i radnih prostora arhiva. Iskreno se nadam da se u Vašem slučaju to uistinu neće dogoditi jer samo onaj koji je to prošao može razumjeti koliko je takvo nemarno postupanje prema radu arhiva naštetilo kulturnoj baštini jedne regije.
Lijep pozdrav iz Bjelovara
Drage kolege, želim da izrazim solidarnost i podršku u ovim teškim trenucima. Rekao bih da je ovo najveća nesreća koja je zadesila jedan arhiv u regionu u posljednjih šest godina, koliko radim u arhivskoj službi, a u tom periodu svjedočili smo paljenju Arhiva BiH. Jer šteta koja se čini ustanovama kulture namjerno i svjesno, daleko je gora i trajnija od bilo koje štete koja nastaje kao razultat neznanja i gluposti. Apelujem na odgovorne da koriguju svoje postupke.
Vladan Vukliš (pomoćnik direktora Arhiva Republike Srpske, predsjednik UO arhivističkog udruženja BiH)
Drage kolege,
Bila sam iskreno u neverici kada sam saznala ovu tužnu informaciju. Da se to dešava u nekoj drugoj državi, možda bih to lakše prihvatila, ali u Sloveniji koju smatram uređenom državom, to mi je bilo jako teško da prihvatim. Činjenica je da arhivi iznova i iznova moraju da dokazuju svoju važnost, za razliku od biblioteka ili muzeja. Zašto je to tako, mogu samo da pripišem neobaveštenosti i nerazvijenoj svesti naših građana ili vlasti. Arhivi na kojima stoje temelji jedne države i zajednice u situaciji su da se stalno bore za svoje mesto i opstanak. U vašem slučaju za goli, fizički ostanak. Narušavanje tradicije duge 120 godina, izmeštanje kulturne institucije sa mesta na kome je ta ustanova i zajednica gradila svoj identitet, prosto je nedopustivo. Zbog toga, svim srcem pružam podršku vašoj iskrenoj borbi da sačuvate svoje mesto, da sačuvate svoju zgradu koja vam je dom toliko dugo. Nadamo se da će i vaši političari i oni koji donose ovakve odluke shvatiti koliko greše. U vremenu kada je sve postalo komercijalno (pa i kulturni prostor), potrebno je više nego ikad negovati tradiciju, insistirati na ustanovama koje znanje, kulturu i istoriju čuvaju za sve građane, nezavisno od političkih i društvenih promena.
Vaša borba je pravedna, želim vam da istrajete u njoj!
Slobodanka Cvetković, viši arhivist Istorijskog arhiva Požarevac, Srbija
urednik portala Arhivistika